Ponedeljak ujutro, dolazim na posao, svi nadrndani, da ne upotrebim neke teže reči…

Ima li veće gluposti u životu od toga da mrziš sam sebe i sve oko sebe, da prebacuješ odgovornost stalno na druge, da pokušavaš galamom i drekom da isteraš svoje kaprice…

Izgleda da je u današnje vreme tranzicije najvažnije što više uvući se nadležnima, do kraja, samo da pertle ostanu napolje da vire…

Nek se uvlače, ni pertle im neće pomoći.

I tako, bar za sada mi upropastili lep vikend i druženje sa porodicom koja se jedva skupi tokom nedelje.

Ali ne zadugo, gledam neke slike i uživam u prizoru

Uskoro će te i vi videti.