comeback

Nesto mi je sve cudno. Da pisem. Sta?

Pa svasta:)

Svasta se izdesavalo od mog poslednjeg obracanja sirokom auditorijumu.

Mnogo se putovalo, najvise poslom, naravno, radio sam na nekim projektima koji su mnooogo veliki  pa nisam imao vremena za ove druge,. Lepse stvari. Ali to cu natanane u nekom drugom postu.

 

A moj najveci projekat, Tata u pelenama V2.0 je napokon realizovan.

Na ovaj svet je dosla mala MAJA, 07.06.2008 godine.

Teska 3920. dugacka 51 cm, rodila se u 15:16, u nasoj divnoj Betaniji.

Malkice ranije, bila je 10-ak dana u decjoj nakon toga ali o tome kasnije.

 

Elem, evo malene lepotice.

 

Nedelja

Jučer smo bili kod kumova, družili se.

Anja se igrala sa Urošem, trčala po kući, smejala se, zasmejavao je moj kum, baš su klinci bili slatki, veseli….

Ali mnogo brzo rastu…

Prolazi vreme jako brzo, rastu, razvijaju se, gledam Ukija, to je već veliki dečak, pametan, živahan, nije više beba.

Anju u poslednje 2 nedelje muče zubi. Jučer sam je slikao i na kompjuteru kasnije vidim na mestu gde treba da dođe zub broj 3, iliti očnjak, nabubrelo sve. Toliko se izdiglo, da se vidi zub ispod mesa ali nikako da probije opnu. Malena se muči, plače, trlja zube, jučer se držala za tu stranu, uzme bočicu sa kapima , Dentinox i daje mi kaže, “maži, maži”….

Ljubav preko žice

ituacija:
Uveče, oko 20 časova, zvoni telefon…
zvrrrrr. zvrrrrr,
#halo?
#Dobro veče, ta i ta iz Beograda, EFG banka, zovem vas u vezi kredita koji možete sad odmah da dobijete preko telefona…..# gospođice, a ko je vama dao moj broj telefona i ko je rekao da sam ja zainteresovan za kredit?

#pa znate trenutno obrađujemo vaš grad pa zovemo redom i ako  ……

#?!?!?!?!,%&$/($#/%#%(

E ajd nek mi sad neko kaže, jel to normalno, majke mi već su dosadni, treba ih tužiti za uznemiravanje i maltretiranje.

Jel ima neko slična iskustva??

Nedelja solidarnosti

Pod motom “Zajedno možemo više i bolje”, počela je tradicionalna Nedelja solidarnosti sa osobama sa cerebralnom i dečjom paralizom, koja će biti obeležena nizom aktivnosti. U proglasu koji je uputio Savez za cerebralnu i dečju paralizu Srbije, zatraženo je da obolele osobe, kojih ima nekoliko hiljada u našoj zemlji, dobiju mogućnost da ravnopravno i pod jednakim uslovima učestvuju u svim aktivnostima društvenog života zajednice, kako bi zajedno obezbedili ekonomski i društveni napredak. Osobe sa cerebralnom i dečjom paralizom, bez obzira na stepen oštećenja, imaju iste potrebe za ljubavlju, aktivnošću, učenjem i radom kao i bilo koja druga osoba, navedeno je u proglasu. Savez ističe da sve aktivnosti društva treba da se zasnivaju na načelima ravnopravnosti, jednakosti i solidarnosti, uz poštovanje međunarodnog slogana “Ništa o nama bez nas”.(RTS)

Bebaaaa…

Bebaaaaa…

Sinoć smo posle kupanja ležali na dvosedu, Anja je pila čajić, držala plastičnu, najtvrđu bebu u rukama i uživala.

Nakon nekog vremena kažem ja njoj, ajmo da spavamo, pozdravi se sa bakom, kaži laku noć…

Ona promrlja nešto, primi me za ruku, ustanemo, lepo odšetamo do kreveta, stavi bebu na krevet, krene da se penje ali teško, pomognem joj, dignem malo dupence, legnemo jedno kraj drugog, zagrli bebu, nagne malo više čaj i zaspe…..

To je bilo prvi put da je uzela neku igračku i legla s njom u krevet.

Bebu koja pušta neke zvukove i miče se napred nazad kao da puže.

A ovo je slika od nedelje, šetali smo po gradu, uživali na suncu…