22
Sep
16

Auto sedište i deca u kolima

U dogovoru i uz saglasnost ljubazne Mama na ćoše, prenosim jedan njen tekst ovde.

Apsolutno sa svime se slažem, isto se i Anja i Maja ponašaju u kolima, kod nas je apsolutno zabranjeno da se vozi u kolima bez vezivanja, čak i po ulici, na kratko.

Trenutno imamo jedno malo “jaje” sedište za male bebe, jedno od 9-18 kg, 2 velika do 36 kg i 2 bustera. Anja je sve prerasla, Maja je na busteru, a Katarina će ovih dana da počne da se vozi u ovom većem od 9-36 kg, prerasla je “jaje”.

Tekst o našim sedištima očekujte uskoro.

 

************************************

Prvo što Nikola i Lena urade kada sednu svako u svoj auto, koliko god puta na dan to bilo, je- da vežu pojas. Naizgled, to nije ništa neobično, statistika kaže da 58 % vozača i suvozača u Srbiji to radi. Onda se okrenu, pogledaju u mene i ozbiljno kažu- mama da veže pojas! Tu već razbijamo statistiku jer na zadnjem sedištu kod nas se vezuje samo 3 odsto putnika!

Ali znate li na koju računicu jesam ponosna? Nikola ima tek dve i po godine, Lena samo godinu dana. To su veliki dečji automobili, a oni vezivanje u kolima već sada imaju kao stečenu naviku. On kaže, ona pokaže. Jer u našim kolima postoji red, uvek isti rituali pre polaska. Svako ima svoje mesto, svako dete svoje auto- sedište, svi obavezu da se vežemo.

“Može muzika?”, uz širok osmeh i visoko uzdignut kažiprst Nikola uvek potom označi početak vožnje! Menjamo rute i note, ali dobre navike ne.

U Švedskoj se na prednjem sedištu vezuje 98 %, a na zadnjem čak 96 odsto putnika. Ali lako je njima, oni imaju standard. I zakone koji moraju da se poštuju. Mi ne marimo za to, a izgleda ni za rođenu decu. Sigurno nećemo to da kažemo, ali statistika to pokazuje.

Od 50 osoba stradalih u saobraćaju jedna je dete. Nije puno, ako ne pomisliš odmah na svoje dete. Zato misli na njega unapred, kad god sedaš u kola. Jer poslednjih godina u saobraćajnim nezgodama deca najviše stradaju upravo kao putnici u vozilima 47 %, kao pešaci 41%, a kao biciklisti 12%.

Tek svako četvrto dete tokom prevoza koristi zaštitne sisteme, pokazuju podaci Agencije za bezbednost saobraćaja. To su rezultati od prošle godine, do sada najbolji koje smo ostvarili, a i dalje poražavajući! Jer istraživanja sa terena čak govore da se kod 90 % dece koja koriste auto- sedišta, to ne čini pravilno. Na tu računicu nikako ne možemo biti ponosni, niti ostati ravnodušni. To zapravo znači da sedište nije odabrano prema detetu, da nije homologovano, nije na odgovarajući način pričvršćeno ili dete u njemu nije pravilno vezano.

Uđite u prvu prodavnicu obuće i uzmite tesne ili vama velike cipele. Probajte u njima da hodate. Ne morate, možete da zamislite kako to izgleda, zar ne? Teško da možete da odmaknete daleko, bez da se ne povredite. A možete li da zamislite da povredite svoje dete? Da upravo vi budete odgovorni za njegovu poslednju rutu? Za statistiku to će biti- jedno dete. Vaše dete.

kids seat 1

Pravilnom upotrebom auto- sedišta smrtnost dece pri sudarima smanjuje se za preko 70 %. To pokazuju studije o bezbednosti u saobraćaju i rigorozni testovi koji se sprovode u Evropskoj uniji. Ne trebaju nam ni standard ni Zakon da nas, svaki na svoj način sputavaju, prvi u odabiru sedišta, drugi u nepromišljenosti. Za početak je dovoljno udubiti se u samo uputstvo koje ide uz svako sedište.

Na njemu prvo potražite dokaz o postojanju ECER129 ili R44/04 standarda bezbednosti. Da biste bili sigurni da ste dete dovoljno čvrsto vezali, između detetovih grudi i pojasa sme da stane samo jedan prst, jer se u suprotnom stvara luft koji dozvoljava da dete izleti van pojasa. Takođe, ako samo sedište nije ispravno ili dovoljno čvrsto vezano za auto, biće odbačeno unutar vozila što znači ili sigurnu povredu, ili sigurnu smrt.

Naš Zakon predviđa da dete do 3 godine mora da se prevozi u adekvatnom auto- sedištu, vezano pojasevima. Moraju ga koristiti i stariji klinci do visine od 150 cm. Deca mlađa od 12 godina ne smeju biti na mestu suvozača. Nema veze, vi vozite polako? Evo šta može da vam se desi vrlo brzo:

Ukoliko se, recimo, vaš automobil kreće brzinom od 25 km/h, u slučaju sudara usled inercije ljudsko telo postaje teže i do 20 puta. To zapravo znači da ako u rukama držite dete od 10 kg, nećete uspeti da ga zadržite u naručju, jer će u trenu postati teško 200 kg!

Može muzika?

Ili je krajnje vreme da promenimo pesmu?

U Srbiji se nastavlja kampanja Bezbednost nikad nije na odmoru koja ima za cilj da ukaže na značaj stalne upotrebe auto sedišta tokom vožnje, da edukuje roditelje o tome koliko je važno da deci obezbede sigurnu vožnju. Na sajtu www.auto-sedista.rs možete se informisati o tome koje grupe auto sedišta postoje, kako se ona postavljaju, koje je najbolje za vaše dete, rezultate testiranja auto sedišta i sve o njihovom značaju.

Najveći broj nesreća dešava se u gradskoj vožnji, na samo nekoliko kilometara od kuće.

Možete li da podignete 200 kg?

Možete li da vratite vreme?

Pare nisu problem. Njih mogu uvek iznova da rodim.

21
Mar
16

Novi početak ILI kako da ne propustiš novi život

Kad se očekuje beba, mladi roditelji obično imaju gomilu papirića ispred sebe, beskonačne spiskove šta im sve treba, u browseru gomilu otvorenih strana sa raznih foruma, www.roditelj.com, www.bebac.com i slično. Glave su im pune raznoraznih saveta brižnih prijatelja, komšija, raznorazne rodbine, dobročinitelja.

Tako je kod prvog.

Sa drugim detetom roditelji su obično puni sebe, sve znaju, lako ćemo, ma sve smo već prošli.. I obično ponove iste greške, ili naprave još gore izbegavajući zamke koje su imali sa prvim detetom.

Kod trećeg…. Ne znam.

Naša priča počinje 2005 godine kad je na svet stigla Anja.  Piše I ovde na blogu dosta o tome, ali… Iako smo se pripremali za malenu, te davne 2005 nije bilo toliko foruma, blogova, saveta. Snalazili smo se kako znamo I umemo, pravili greške, ali eto, ispalo dete skroz ok. Dobar učenik, 4 razred, bavi se sportom, odbojka I atletika I generalno dobro dete.

Onda je 2008 došla Maja.  Tu je već bilo I foruma, roditelj.com I blogova….  Svega I svačega.  I na internetu smo pronalazili raznorazne dijagnoze, od upale nerbih završetaka u mozgu do meningitisa, I osteoropoze, valjda sam dobro napisao. A sve je bila prehlada sa curenjem nosića.  I ona na kraju ispade dobra, paetnica, mala prznica, ali krv nije voda, kaže ponosni tata.  Kad smo saznali da doalzi I broj 3 na ovaj svet, naša reakcija je bila, OK, dobro, šta ima za ručak.  Da me ne razumete pogrešno, ali toliko smo bili opušteni, relaksirani, da sam u jednom momentu rekao gospođi da sam zaboravio da je trudna…

8 decembra 2015 godine na svet je došla I treća princeza, Katarina.

Događaji sa tog “opuštenog” dolaska u nastavku, ali šta sam hteo da kažem…

 

OPUSTITE SE, DOLAZAK BEBE, NOVOG ŽIVOTA JE PREDIVAN MOMENAT KOJI SE NE PROPUŠTA, KOJI JE JEDAN JEDINI NA OVOM SVETU I ŽIVOTU, I NE PONAVLJA SE.

09
Dec
15

Katarina

Naslov posta ne može biti drugačiji, KATARINA je stigla!!!

 

4,020kg, 53 cm, preleposti

image-f1838d4f0a7695e174bbb71c454ab1d9733474829a26b9830524a5e4d13ce88b-Vimage-d9bc15a4015f4253e3c77263c6d7a745f00eba5ef57e813cc35a717ab4e76ea2-Vimage-94fd9db8faf92ea846019a2421684fd0f4037663ab303a6528372ad2e965d8a0-V

06
Dec
15

Ljubav preko žice

Situacija:
Uveče, oko 20 časova, zvoni telefon…
zvrrrrr. zvrrrrr,
#halo?
#Dobro veče, ta i ta iz Beograda, EFG banka, zovem vas u vezi kredita koji možete sad odmah da dobijete preko telefona…..# gospođice, a ko je vama dao moj broj telefona i ko je rekao da sam ja zainteresovan za kredit?

#pa znate trenutno obrađujemo vaš grad pa zovemo redom i ako  ……

#?!?!?!?!,%&$/($#/%#%(

E ajd nek mi sad neko kaže, jel to normalno, majke mi već su dosadni, treba ih tužiti za uznemiravanje i maltretiranje.

Jel ima neko slična iskustva??

06
Dec
15

Pripreme za porodilište, spisak stvari koje treba poneti

25
Nov
15

ŠKOLE RODITELJSTVA SU VAŽNE – PODRŽIMO NJIHOV RAZVOJ!

Prenosim u potpunosti teskt mlade mame koju volim da čitam, a još je i sugrađanka (bivša :) )

MI evo treći put počinjemo sve ispočetka, i gđa je otišla par puta u školicu u Novom Sadu, Zmaj Ognjena Vuka, impresije su joj pomešane, sve zavisi tko vodi školicu, i da, nju kao treći put mamu su ispitivale buduće mame o svemu i svačemu, kao ženu sa iskustvom.

Škole roditeljstvaTrudnoća, beba, pregnant  su važne, iako vam možda ne deluje tako. Ukoliko nikada niste imali novorođenče u rukama i obavezu da se starate o njemu 24 časa dnevno svih sedam dana u nedelji, razumem zašto mislite da su škole roditeljstva neka moderna izmišljotina.

Zašto naše babe nisu imale nikakve škole roditeljstva, pa su sve uspevale same?pitate se vi s pravom. Naše babe su živele u vreme kada je pojam uže porodice bio nešto širi nego što je danas. Živele su u zajednicama ne samo sa svojim mužem i decom, već i sa svekrom, svekrvom, a neretko i babom i decom, deverom, jetrvom, zaovom… Dece je bilo mnogo više, i uvek je bio neko tu oko vas da vam prenese znanje, da vam pomogne, da vas podrži.

Danas su roditelji najčešće prepušteni sami sebi. Neretko se tata vraća na posao već nakon dva do tri dana, i mama ostaje sama sa bebom. Neispavanost, nesigurnost, previše (različitih) informacija sa svih strana, dobronamerni i „dobronamerni“ saveti stvaraju samo još veću buku u glavi novonastalih roditelja (ne volim izraz „mladi“ roditelji jer označava godine, a ne volim ni „novopečeni“, jer mi je nekako passé).

Kao budući roditelj, misliš da sve znaš – a ujedno, strah te je da ništa ne znaš.

Stručna pomoć je tu od presudnog značaja: škole roditeljstva su važne jer pružaju informacije, i jer ćete imati makar malo više samopouzdanja, znaćete šta (da) radite.

Nažalost, zbog objektivnih razloga nisam mogla da idem u školu za roditelje, ali bih volela da jesam, jer znam da bi mi pomogla da se lakše izborim sa svim pitanjima koje sam imala, ili bih makar znala koga da pozovem, kome da se obratim za sve probleme i nedoumice sa kojima sam se susrela. Sad sam sigurna da bih u svakoj narednoj trudnoći išla, ponovo i ponovo.

Nikad nije previše kvalitetnih saveta i moralne podrške.

Povod za ovaj tekst je lepa vest da voda Rosa u saradnji sa Ministarstvom zdravlja podržava razvoj novih škola roditeljstva u domovima zdravlja u Srbiji. Cilj jepružanje stručne pomoći porodicama tokom trudnoće, porođaja, ali i prvih godina roditeljstva.

Iz saopštenja izdvajam:

Nove škole roditeljstva će biti razvijane u sredinama koje do sada nisu imale ovaj vid edukacije i predviđeno je da prvih pet škola bude otvoreno u maju 2016. godine. Plan je da u naredne tri godine postojeća mreža bude proširena sa oko 20 škola, a odluku u kojim će gradovima biti otvorene doneće Ministarstvo zdravlja na osnovu monitoringa i stručne analize koji će biti izvršeni na teritoriji cele Srbije.

Škole će voditi stručni medicinski timovi koji će proći sveobuhvatan program obuke pod nadzorom Ministarstva zdravlja, a koji je u skladu sa poslednjim dostignućima profesije iz zemlje i inostranstva.

Roditelji će na radionicama i predavanjima dobijati savete o trudnoći, adekvatnoj ishrani, fizičkoj aktivnosti i pripremama za porođaj. Šta bih ja volela da jedna škola roditeljstva sadrži, a pored uobičajene i obavezne priče o trudnoći i psihofizičke pripreme za porođaj je i sledeće:

  • Više konkretnije priče o dojenju, ali ne (samo) o važnosti majčinog mleka, već i savete koga kontaktirati i na koji način u slučaju problema, nedoumica i pitanja. Rosa je poznata i po svojoj podršci Bankama humanog mleka, tako da sam sigurna da će dobar deo saveta biti posvećen upravo dojenju.
  • Obavezan deo škole posvećen postporođajnoj depresiji. Mnogo mama mojih prijateljica se susrelo sa ovim problemom, a da nisu dobile adekvatnu podršku, ili da ni same nisu znale da imaju problem. Postporođajna depresija nije izmišljena bolest modernog doba, već realna pretnja koja postoji i ne dešava se samo drugima. Od sto žena, deset do petnaest njih će osetiti neki oblik postporođajne depresije, u blažem ili težem obliku. Zbog toga je važno da znaju kako da prepoznaju simptome i kome da se obrate za pomoć.
  • Osnove pružanja prve pomoći novorođenčadi i deci – tako važna stvar, a o njoj ima malo ili nimalo reči! Kako reagovati u slučaju anafilaktičkog šoka; kako reagovati u slučaju gušenja stranim telom; spašavanje prilikom davljenja; prva pomoć kod zadobijenih opekotina… ovo su sve veoma realne situacije sa kojima se roditelji mogu susresti – a osim „pozovite hitnu pomoć!“ sigurno je da postoji još nešto što mogu uraditi. Pogrešna reakcija može biti opasnija od nereagovanja, a u pojedinim slučajevima neblagovremena reakcija pravi razliku između života i smrti.

Dve dodatne stvari koje bi, ako mene pitate, jedna idealna škola roditeljstva imala su:

  • Objašnjavanje važnosti fizičkog kontakta sa novorođenčetom i pobijanje predrasude zvane „ne navikavaj ga na ruke“. Uvođenje u svet nošenja beba i dece u maramama i nosiljkama.
  • Predstavljanje platnenih pelena kao zdravijeg i ekologiji prijatnijeg izbora.

img_7761

 

 

 

 

 

 

Ovu inicijativu možete podržati i vi kupovinom Rosa vode u pakovanju od 1,5 l – od čije prodaje se odvaja po 1 dinar za razvoj škola roditeljstva.

Sandra Simonović Kravitz

20
Nov
15

Epidural u Betaniji, Novi Sad

Pošto nam je porođaj goruća tema ovih dana, moram da postujem ovaj tekst. U praksi, stvar je mnogo drugačija. Ako hoćeš epidural, moraš da platiš anesteziologa, iako je to njegov posao, da platiš doktora, iako je to njegov posao, i babicu/sestru, iako je to njihov posao… da se moliš da porođaj krene od 7 do 19, jer samo tada hoće da dođu da rade epidural…

Davanje epiduralne anestezije svakoj porodilji nije moguće u Novom Sadu Ideja ministra zdravlja Zlatibora Lončara o davanju epiduralne analgezije svakoj porodilji od januara 2016. je odlična, ali je nju nemoguće ostvariti, ocenjuju u pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i novosadskom porodilištu. Naime, u svakoj opštoj bolnici u Vojvodini nedostaju anesteolozi, a jedan dežuran anesteziolog ne može da bude dovoljan i za dežurstva u hitnim slučajevima i za operacije i za porođaje. Svake godine u Vojvodini bude oko 18.000 porođaja, a od tog broja više od trećine žena se porodi u novosadskoj Betaniji. Pokrajinska sekretarka za zdravstvo Vesna Kopitović kaže da je divna ideja da se žene porađaju uz epiduralnu analgeziju i da im se omogući da uživaju u tom događaju, što je normalno svuda u svetu. Međutim, to trenutno nije ostvarivo. – Potrebno je imati tri anesteziologa u dežurstvu, da bi to moglo da se uradi. Svaka opšta bolnica u Vojvodini ima porodilište i svakoj fale anesteziolozi. Nakon 14 časova u bolnicama ostaje po jedan dežurni anesteziolog, koji ne dežura samo za rad porodilišta i porođajnih sala, već je tu i za carske rezove i druge operacije. U svakoj bolnici nedostaje minimalno tri anesteziologa, da bi sve moglo da funkcioniše – kaže dr Kopitović. Prema njenim rečima, čak i kada bi bilo dozvoljeno zapošljavanje novih anesteziologa, to ne bi moglo da se uradi, jer mi nemamo nijednog nezaposlenog lekara ove specijalnosti. – Mi sada nemamo koga da zaposlimo. Imamo lekare na volonterskim specijalizacijama. Oni volontiraju, rade godinama bez plate i pitanje je da li će posle specijalizacije ostati ili otići. Pri tome, oni će postati specijalisti tek za tri ili četiri godine. Dok ne bude dovoljan broj lekara, neophodno je motivisati ljude da rade prekovremeno, ali da se to reši tako da njihov prekovremeni rad plaća RFZO, a ne pacijenti – kaže pokrajinska sekretarka za “Dnevnik” i napominje da je rešenje ili u preraspodeli kadra ili u smenskom radu u porođajnom bloku. Upravnik novosadske Klinike za ginekologiju i akušerstvo Dragan Stajić slaže se da je manjak anesteziologa jedini problem u realizaciji ideje o davanju epidurala svakoj porodilji. – Imamo jednog dežurnog anesteziologa i tehničara, a dnevno imamo i više od 20 porođaja. Nemoguće je da jedna osoba to sve uradi. Ženama treba da se omogući bezbolan porođaj i da im se pomogne, a to bi i nama zaposlenima olakšalo posao – rekao je dr Stajić i napomenuo da je i sada epiduralna analgezija besplatna za porodilje koje imaju medicinsku indikaciju za ovu proceduru. Prema rečima dr Kopitović, Vojvodini trenutno nedostaje 760 lekara, različitih specijalnosti, a svakoj opštoj bolnici su potrebni anesteziolozi.

Source: Davanje epiduralne anestezije svakoj porodilji nije moguće u Novom Sadu




Kao sto kaze naslov bloga, tata u pelenama, Moj blog namenjen svim budućim tatama, ili onima koji to već jesu da zajedno savladamo sve veštine potrebne da naša mala čedovišta izvedemo na pravi put. Nadam se da će nam se i mame i oni koji planiraju da postanu roditelji pridružiti.

Top Clicks

  • Нема

Архиве

Blog Stats

  • 14,809 hits