21
дец
06

Mi djeca sa kolodvora ZOO

Ovo je bila jedna od prvih ozbiljnih knjiga koju sam pročitao. Setio sam se jutros ove knjige. Skroz nepovezano misli su mi išle zbrda, zdola. Dok sam vozio ka poslu, gledao klince na pešačkom prelazu, setio se sebe, u Zagrebu kako trčim preko puta od zgrade do škole, dobrog starog domara koji nas je sprovodio u školu, i tako došao do Christiane F.

Christiana F. Berlin, 1978.

Pokušavam da smislim kako bi nekome ko nije pročitao ovu knjigu opisao u par reči o čemu se radi.

A jedino mi na pamet pada: Droga, Berlin, Hladni rat, željeznička stanica, prostitucija, pedofilija, matori perverznjak, visoki soliteri, Porše, tužan pas, kuća na selu za skidanje sa droge………

Knjiga je priča o mladoj devojci, Christiani F. 13 godina. Ova knjiga otkriva jednu tužnu stranu našeg društva. Priča Christiane F. koja govori da u HEROIN i DROGU ne vode ludosti neke zločeste dece nego neljudsko stanovanje u visokim tužnim, izolovanim soliterima, potiskivanje dečije igre, međusobni loši odnosi roditelja, izolacija i maltretiranje u školi…Cristiane F. je prvo počela sa lakim drogama sa samo 12 godina a onda je došla i do heroina sa 13 godina i počela se baviti prostitucijom po klubovima da bi zaradila za drogu.

Posebno su upečatljive slike koje se nalaze u knjizi, od same Christiane F. do njenih prijatelja od kojih je većina završila sa iglom u ruci i na podu nekog WC, mrtvi.

Ova knjiga bi po mome mišljenju trebala biti obavezna lektira u osnovnim školama, da deca vide šta se sve može desiti kad se krene sa drogama, gde to sve vodi, da vide i pročitaju od nekoga ko je to prošao, a ne da gledaju ušminkane filmove koji ne prikazuju šta je život.

Kad se Anja rodila, ponovo sam uzeo tu knjigu u ruke i pročitao je, da se podsetim, da mi u glavi ponovo ožive neke slike, bezbroj IF reči, a kad poraste dobiće je u ruke da je sama pročita.

Evo još par slika:

Detlef, Christianin dečko
Također se prostituisao za drogu… “klijent” traži sex od narkomana

Stella, prijateljica

Babsi….

Par citata:

U zahodu je upravo bio još jedan fikser koji je sebi udario šut.Jedan totalno propali tip.Upitala sam ga dali bi mi htio posuditi svoj pribor.Dao mi ga je.Odjednom sam se užasno uplašila kako ću zabiti iglu u venu na ruci.Prislonila sam je,ali nisam mogla zabosti,iako sam to kod drugih vidjela bezbroj puta.Morala sam se dakle obratiti propalom tipu za pomoć.On je naravno odmah shvatio da mi je to prvi put.Rekao je da je to sranje ali je ipak uzeo špricu.Morao je tri puta zabosti iglu dok nije povukao malo krvi i tako znao da je pogodio u venu.I dalje je mrmljao da je to sranje,ali mi je ubrizgao čitavu četvrtinu.Bilo je doista kao grom,ali pravi sam orgazam drugačije zamišljala.»

«Axelov stan je bio pravi čumez,pravi fikserski stan.Već s praga osjetila sam smrad.Posvuda su ležale prazne riblje limenke.Opušci su bili umočeni u ulje ili u umak od rajčice ili senfa.Posvuda su bile čaše i šalice,a u svima malo vode,pepela,duhana i cigaretnog papira.Sa saga je dolazip najgori smrad.Kada je Axel udario šut,vidjela sam zašto je toliko smrdjelo.Izvukao je špricu s ostatcima krvi iz ruke,napunio je vodom i zatim briznuo ružičastu tekućinu jednostavno na sag.Uvijek je tako čistio pribor.Sa svakim fiksom palo bi na ofucani perzijski sag po nekoliko kapi krvi,a to je s ribljim umacima smrdjelo slatkastim zadahom.Čak su i zavjese bile žute i smrdjele.»

«Došao je prosinac.Bilo je sve hladnije.Smrzavala sam se.Ranije mi nikada nije bilo tako hladno.Sad sam se stalno smrzavala.Primjetila sam da sam totalno grogi.Znala sam to od jedne nedjelje početkom prosinca.Probudila sam se u Axelovom stanu pokraj Detlefa.Bilo mi je zvjerski hladno.Ugledala sam jednu kutiju.Onda mi je odjednom pao u oči natpis na toj kutiji.Zapravo njegove boje koje su bile strahovito kričave i od kojih su me boljele oči.Osobito me plašila crvena boja.Uvijek sam se na tripovima bojala crvene boje.Na heroinu je crveno uvijek imalo vrlo nježan ton.Ali je sada crveno na toj prokletoj kutiji bilo silovito.Usta su mi bila puna pljuvačke.Gutala sam je,ali mi je odmah zatim ponovo dolazila i dizala se.Zatim je ipak nestala,a usta su mi bila suha i ljepljiva.Pokušala sam nešto popiti,ali nije išlo.Tresla sam se od hladnoće,sve dok mi nije postalo tako vruće da mi se znoj cjedio.»

«Očistila sam špricu u čaši vode,stavila sam drogu u žlicu za jogurt,poprskala je limunskom kiselinom,prokuhala je,podvezala sam ruku i tako dalje.Za mene je to bilo kao drugima kada ujutro iz navike zapale prvu cigaretu.»

«Svukla sam majcu,a on mi je dao bič.Sve je bilo kao u kinu.Isprva ga nisam udarala kako treba,pa je zajecao da mu moram nanjeti bol.Onda sam žestoko ošinula.On je vikao «mama» .Nisam ga slušala.Pokušala sam da ga ni ne gledam.Ali vidjela sam kako su na njegovom tijelu sve više oticali ožiljci,a zatim mu je na nekim mjestima koža doslovno popucala.Bilo je odvratno a trajalo je gotovo čitav sat.Kad je konačno svršio,ja sam obukla majcu i pobjegla.»

Linkovi :

Wir kinder wom Bahnhof ZOO

Intervju sa Christianom F.

Wikipedia

Slike iz knjige


13 Одговори на „Mi djeca sa kolodvora ZOO“


  1. децембар 22, 2006 у 7:55 pm

    Bilo bi dobro da što više roditelja pročita ovaj tekst.
    Lepo napisano, i ”upakovano”.

  2. 2 electrasdreams
    децембар 25, 2006 у 9:05 pm

    Odavno sam procitala knjigu. Od kada sam postala majka, to je jedini strah koji me mori. Moj sin je vec veliki, ali ne posustajem, pricam, pricam…njega to vec nervira, ali, za svaki slucaj…i mislim da samo otvoren razgovor ima efekta.

  3. јануар 10, 2007 у 1:54 am

    Podsetio si me sada na ovu knjigu… ne znam koliko puta sam je procitala u srednjoj skoli pa na dalje i veliki je utisak tada ostavila na mene. Surovo je realna, nema ni malo ulepsavanja, jos upotpunjeno fotografijama svih tih ljudi — odnosno dece koja nisu ni imala sansu da postanu ljudi….Potpuno se slazem sa tim da bi ovo trebalo uvesti kao lektiru za sve klince koji se susrecu sa ovakvim stvarima (nazalost i u osnovnoj skoli)

  4. 4 milos
    јануар 14, 2008 у 10:32 am

    Dali bi mi mogli reci gde mogu kupii ovu knjigu ili je skinuti,unapred hvala.Milos

  5. 6 jelenaartpoezija
    фебруар 8, 2008 у 5:02 am

    Knjigu sam procitala davno, slike su jezive, ali ko ih vidi i jos procita sve.. Mislim da bi je trebala procitati sva deca u odredjenom dobu, a i roditelji.

  6. 7 Melisica
    март 21, 2008 у 1:31 am

    Mislim da je ovo super knjiga,namjenjena našoj mlađeži,da već jednom prestanu zatvarati oči pred tim velikim problemom današnjica!!!!Iskrena,realna,duboka prava poruka…otkako sam je dobila na poklon skoro se ne odvajam od nje,trebate je pročitati

  7. 8 leeloo
    април 27, 2008 у 2:41 am

    Kada sam citala tu knjigu prvi puta sa 12 godina, navela me da si zacrtam da moram probati tu stvar koja je toliko dobra da su ljudi u stanju zanemariti sebe kao takve i samo misliti o tome. Ne znam da li bih htjela dati takvu knjigu u ruku svome djetetu i da li bih vama preporucila isto, posto znam mnoge koji su na kraju knjige samo dobili znatizelju za takav svijet…a i sada je sve puno pristupacnije nego sto je nekada bilo. Vecina ljudi koji su se izvukli iz takvih stvari prica i pocinje s tom knjigom kako kazu…Sve u svemu, knjiga moze pomoci i odmoci, ali stvar odgoja pocinje ranije i treba ranije djeci razvijati svjest o tome sta je bitno u zivotu i usaditi im te vrijednosti. Kada dodju u godine kada roditelji pocinju razmisljati o tome, vec je kasno napominjati, tada je njihov posao vec napravljen.

  8. 9 ana1961996
    децембар 29, 2008 у 4:34 pm

    Ljudi ima nekoliko pjesama (poezija) vezano za ”mi djeca s kolodvora zoo” MOŽE NETKO POMOĆ NAĆI????

  9. фебруар 3, 2009 у 7:37 pm

    …dobro napisano…jer…ja je nisam uopce procitala,al evo radimo u kazalistu predstavu “Mi djeca s kolodvora Zoo”…i et ja glumim kristijanu…knjiga izgleda extra…cim budem imala priliku procitat cu je…

  10. 11 maja (:
    мај 30, 2009 у 9:27 pm

    najboljaaaaaa knjiga koju sam ikad pročitala i film isto ! jednostavno predobro,sad sam sigurna da se u to ne bih nikad upustila,pogledajte film (=

  11. 12 cwixy
    септембар 26, 2009 у 11:27 am

    knjigu sam procitala nedavno…procitala ju je i vecina mojih drugarica i mislim da je knjiga tvarno dobra.bez ikakvog uljepsavanja.stvarno se iz nje moze puno nauciti.osim nje procitala sam i dnevnik jedne narkomanke….takoje knjiga o djeci sa ulice i kao ucenica 8. razreda smatram da bi se takve knjige trebale uvest ka lektire u skolama a ne nekakve bajke i gluposti.mi djeca sada smo drugacija nego mozda kao sto su bila prije 20,50 godina.mi sada imamo na sve pristupacno.na sve nacine mozemo da dodjemo do droga sto je veoma lose.i razumijem da djeca kao i ja sama mrzimo od roditelja slusat te glupe prodike o drogama i oprenosti ali sve to skroz drugacije dozivis kada procitas ovakvu knjigu…:D

  12. 13 ljubica
    новембар 18, 2010 у 5:48 pm

    KNJIGU SAM PROCITALA…I SUPER JE…VEOMA POUCNA…CAK SAM GLEDALA I FILM….SVE JE TAKO REALNO…I RADI SE O STVARNOSTI…VEOMA MI SE SVIDJELA


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s


Kao sto kaze naslov bloga, tata u pelenama, Moj blog namenjen svim budućim tatama, ili onima koji to već jesu da zajedno savladamo sve veštine potrebne da naša mala čedovišta izvedemo na pravi put. Nadam se da će nam se i mame i oni koji planiraju da postanu roditelji pridružiti.

Скорашњи чланци

Архиве

Blog Stats

  • 13,320 hits

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

%d bloggers like this: