24
Feb
08

Mrak

Pokusavam da smislim sta bi bilo pametno napisati, zabeleziti a ne ponoviti se. Toliko toga je napisano u proteklih nekoliko dana da vise nista nema smisla.

Pokusacu da pisem kako je to sve izgledalo sa druge strane.

Danas sam se vratio sa puta. Doletio na Aerodrom Nikola Tesla. Docekale su me moje devojke. Sve tri. Bas sam se obradovao. Ne secam se kad me je nesto tako obradovalo. Umoran, premoren od posla i prezentacija prosle nedelje, ne znam na kom jeziku da govorim, nemacki, engleski, mesavinu srpskog, ruskog i bugarskog…

Gledali smo kako polece par aviona, pokazivali smo Anji kao se penju visoko, objasnjavali da i tata tako ide u Bec, ali se uvek vrati.

Bec. Prosle nedelje sam opet bio na komercijalnom treningu na koji idem od oktobra. U organiizaciji Siemens Profesional Education, i CEE regiona za komercijaliste u nasem regionu. Mnogo novih stvari, stvari koje smo vec negde culi, na nekim vestima, da nesto postoji ali nije imao ko da objasni. PM, Risk, milioni raznoraznih procesa vaznih za donosenje odluka u projektima…

I ne bi ova nedelja bila posebna da nisam imao priliku da vidim prve reakcije stranaca na „nasu borbu za pravu stvar“ iz prve ruke. Neverovatno, svi kao nesto znaju, a u sustini nista ne znaju. Svi znaju da postoji Kosovo, i Srbija, i rat, i Milosevic, rat, i Kosovo kao drzava…

Ali niko ne zna gde je Kosovo, koliko je udaljeno od Novog Sada, koliko ljudi tamo zivi, koliko je Srba ostalo, koliko ih je bilo, zasto je bilo rata, svega, „milosrdnog andjela“ od Ujka Sama i njegove Nate. I ubi se ja objasnjavajuci,al pretekne me ovaj MITING. Stigao je pre mene da rasiri dobar glas, al nazalost samo sa 10 godina kasnjenja, sa 5 godina cutanja, sa toliko propalih prilika da se nesto mozda uradi na drugaciji nacin, pametniji… A meni ostalo da objasnjavam da nismo svi tamo negde daleko u Srbiji takvi divljaci, da prodajemo Kosovo za par patika i ofingera, za bezlicne parole Kosovo je srce Srbije. Parola je da se cita i pise na zidove, a kad se boris za nesto onda se izadje pred narod, ne sa papirom i napisanim tekstom i kaze ajte juris, nego stanes ispred narod i kazes, Junaci za mnom!!!!! Pa krenes, hrabro, i dokle stignes. Ali se boris. Ne saljes prazna saopstenja na javni servis bez zivog glasa, bez ijedne grimase. Ili naucis da komuniciras sa narodom, za one koji su nekad i nikad vise za tebe glasali.

A u austrijskim novinama ne znam koja je lepsa slika. Ona sa zapaljenom ambasadom, ili ona kad se vide prevrnuta kola, zapaljena… Bez konkurencije. I to je jedino sta je otislo u svet, sta je svet video. Gomilu huligana kako prevrcu kontejnere, razbijaju, pale, napadaju, pljackaju SVOJ GRAD, SVOJU ZEMLJU…. Nije taj Mekic u USA, vec u Srbiji, nas narod radi u njemu, zaradjuje za hleb, za zivot, ne Majk, Bill , i ostali okupatori.

A posledice. Meni je najzanimljivije bila vest da Ambasada Nemacke do daljnjeg nece primati zahteve nasih gradjanja za izdavanje viza…..

Imam srece pa imam uspomenu iz mog rodnog grada iz kojeg sam bezao, dobru staru Putivnicu pa mogu da putujem ali sta cemo sa ostalim ljudima koji bi nesto da rade, da se skoluju, putuju, vide sveta, kako to izgleda sa druge strane grane….

 

Definitivno se vraca MRAK.

Lepa Ilustracija se nalazi i kod ovih ljudi:

Moošema , Suske , Blogowski , Dinke, Komsinica Aurora, Ivana i Vanja mozda jos neko, nisam stigao da vidim, izvinjavam se

 


7 Responses to “Mrak”


  1. фебруар 24, 2008 у 7:49 am

    Pogrešio si kukac, kod nas nema mraka, mi smo upalili svetlo. I ne kukamo.

  2. фебруар 24, 2008 у 11:41 am

    I to je jedino sta je otislo u svet, sta je svet video. Gomilu huligana kako prevrcu kontejnere, razbijaju, pale, napadaju,

    E to je jedan važan detalj. To nije trebalo da se desi.
    Nemam opravdanje za takvo ponašanje, nikad, pa ni sad. I mi znamo da Srbija nije jednaka huliganima koji su palili i lomili te noći, ali svako vidi ono što želi.
    A za one koji su to dozvolili … nemam reči.

  3. 3 Aurora Borealis
    фебруар 24, 2008 у 3:04 pm

    U mojoj sobi, i u mom dvorištu danas sija sunce. Mnogi ljudi to sunce ne vide. Samo večiti optimisti, poput mene.🙂

    Nego sad me potseti s ovim „…bez zivog glasa, bez ijedne grimase.“ Ovim našim političarima se stvarno samo usne pomeraju dok pričaju. Ko da ih je neko napumpao botoksom!

    P.S.
    Komšija, mogli bi ove godine na onu kafu na tvrđavi.🙂

  4. фебруар 24, 2008 у 6:31 pm

    hehe, i kod mene je danas sunce, uzivao u setnji sa devojkama po centru, bili na sladoledu u Seherezadi, lovili se oko Cika Jove Zmaja.

  5. 5 jelenaartpoezija
    фебруар 26, 2008 у 2:34 pm

    „Nije taj Mekic u USA, vec u Srbiji, nas narod radi u njemu, zaradjuje za hleb, za zivot, ne Majk, Bill“😦
    To je jos jedna od stvari koja me nervira, kako se to ne moze shvatiti da tu rade ljudi!!! Jedan Mek je jos pod zastitom kao , blokirao mi mozak, zasticen spomenik kulture😦

  6. март 12, 2008 у 12:20 pm

    Znam o cemu pises i o slikama u austrijskim novinama, jer ja zivim u austriji; nakon toliko godina sam morala da im ponovo objasnjavam, da se stidim….a oni samo gledaju pojma nemaju, vazno je sta pise u novinama i to je to , to smo mi….

    pozz


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s


Kao sto kaze naslov bloga, tata u pelenama, Moj blog namenjen svim budućim tatama, ili onima koji to već jesu da zajedno savladamo sve veštine potrebne da naša mala čedovišta izvedemo na pravi put. Nadam se da će nam se i mame i oni koji planiraju da postanu roditelji pridružiti.

Top Clicks

  • Нема

Архиве

Blog Stats

  • 14,809 hits

%d bloggers like this: