Posto sam vec par dana kod kuce, na malom bolovanju, ceo dan smo zajedno. Jedino kad mi bas nije dobro onda je ostavim sa babom i odmaram.
Jutros se oblacimo, pita me Anja:
-Tajo, neces radis?
-Necu.
-Bices sa Anjom?
-Hocu.
-Neces radis Becu? – tuzan pogled u pod i polako se priblizava meni
-Necu, bicu ceo dan sa tobom.
– Bices Tajo sa Anjom kuci, sigati se.
Odvlaci me do kreveta, seda na ivicu i kaze:
-Bicemo zajedno.
Eh, gde je ono radno vreme od 7 do 3, pa kuci budes u 2….
Tata u pelenama 
Eh, što mi je to poznato. Oko ove privatizacije poslednje 2 godine, MM nije čestito bio kući. Bilo je i plakanja, i cimanja, i svašta nešto … 😦
A sad se i meni smeši slična situacija, ali mi smo malo stariji, pa će čini mi se to lakše da se podnese.
Ljubac za Anju 😀
Obradovala sam se kad sam videla da imaš novi tekst, ali kad sam videla zadnju rečenicu…
Baš mi je žao, komšija. Ali, znaš i sam. Nismo u Evropi, al’ evropsko radno vreme mnogi već odavno imaju. 😦
To radno vreme ima ovde, verovao ili ne. Ako se zadesi da pokupim Mileta u vrtiću posle tri, obično je zateknem samu sa vaspitačicom.
Nego, sigrajte si vi. Nadam se da ide na bolje (:
jao, radno vrijeme od 7 do 3…. sta bih dala!